MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI! Sutra je Božić, najradosniji hrišćanski praznik! Dan sreće i blagostanja, a ovako ga Srbi proslavljaju!

Proslava rođenja Sina Božjeg počinje Badnjim danom, a sve je posvećeno očuvanju i povećanju porodice i imanja.

Pravoslavni vernici slave 7. januara Božić kao uspomenu na dan rođenja Isusa Hrista, Sina Božjeg, spasitelja sveta.

To je praznik rađanja novog života, koji se kod Srba obeležava najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji imaju za cilj da se Bog umoli da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Otuda se Božić smatra i najradosnijim porodičnim praznikom koji se slavi tri dana – dan posle Božića je spomen Sabora Bogorodice, a zatim Sveti arhiđakon Stefan. Sa Vaskrsom i Duhovima (Sveta Trojica), Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika, a od jula 2001. je u Srbiji jednodnevni državni praznik.

Ovom praznovanju prethodi velika priprema, oličena u četrdesetodnevnom božićnom postu. Pravoslavni kanon nalaže da je večera na Badnje veče posna i skromna i na taj dan gosti ne dolaze, već je porodični ambijent intiman. Pevaju se smirene pesme, koje treba da dočaraju ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se rodio Isus. Za večeru se čita Božićni tropar ili Očenaš. Na Badnje veče se u kuću unosi badnjak, koji simbolizuje drvo koje su pastiri iz Vitlejema uneli u pećinu da se Isus ogreje. U pravoslavnim crkvama se služe povečerja i pale se badnjaci.

Nijedan praznik ne sadrži više narodnih običaja koji su se održali do današnjih dana kao Božić. Najrasprostranjeniji su: polaganje badnjaka, mešenje česnice, pečenje pečenice, mirbožanje, položajništvo, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje… Na Božić ljudi se pozdravljaju sa „Hristos se rodi!“ i „Vaistinu se rodi!“.

Narodna verovanja NE IZNOSITI NIŠTA IZ KUĆE, A VALJA ZAPOČETI NEKI POSAO

• Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina • Ako se na badnjaku nakupi dosta pepela, zima će biti jaka s mnogo snega • Na Badnji dan ništa se ne iznosi iz kuće i ne pozajmljuju se tuđe stvari • Na ovaj dan dobro je započeti neki posao da bi ukućani i domaćinstvo cele godine bili napredni i bogati, ne treba biti praznih džepova i valja se i ponoviti • Za Božić se ne valja ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz • Ne bi trebalo raditi stvari koje su nam tokom godine zadavale probleme da bismo ih u narednoj godini lakše savladavali.

BADNJAK

• Na Badnji dan, pre izlaska sunca, domaćin ide u šumu da seče mlado hrastovo drvo – badnjak, koji predstavlja simbol svetlosti i toplote koja treba da greje i zbližava ukućane. Kad odabere drvo, domaćin se okreće prema istoku, tri puta prekrsti i kaže: „Pomozi Bože i Božiću“. Badnjak se seče sekirom sa tri udarca ukoso sa istočne strane. Grančice koje su ispred kuće ostale od badnjaka na Božić ujutro u kuću unosi položajnik i njima razgara vatru.

BADNJI DAN

• Dan uoči Božića. Naziv je dobio po badnjaku, koji se tog dana unosi u kuću. Kad se u kuću donesu pečenica, badnjak i slama, ukućani otpevaju tropar „Roždestvo tvoje…“, pomole se Bogu i pročitaju molitve. Večera je posna.

Otkad slavimo Božić?

• Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Devica Marija bezgrešnim začećem putem Svetog duha u gradu Vitlejemu. Pošto se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Vaskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija. Božić je počeo da se slavi u Rimu 354. godine, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje rimskog božanstva sunca Sola Inviktusa.

PEČENICA

• U kuću je na ražnju unosi domaćin sa sinom. Prelaze prag desnom nogom i pozdravljaju ukućane rečima: „Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!“ Domaćica ih posipa zoblju i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…