Srpska pravoslavna crkva slavi Lazarevu subotu ili Vrbicu. Deci zvončiće oko vrata, slavimo Hristovov ulazak u Jerusalim i Lazarevo uskrsnuće.

U srpskoj crkvi Vrbica je veseli dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.

Zbog toga svečano obucite decu, pa čak i onu najmanju, kupite im zvončiće vezane na trobojku da veselo ophode crkvu, a potom mlade vrbove grančice odnesite kući i stavite pored ikone i kandila.

Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu.

U srpskim hramovima se u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi listari, tek ulistali.

Pošto se vrba osvešta, sveštenik narodu deli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima.

Sa grančicama u rukama, venčićima na glava, deca sa roditeljima i sveštenicima, kreću u trokratni ophod oko hrama, uz pevanje tropara Lazareve subote.

Na današnji praznik se bere cveće, ali se ne unosi u kuću. Drži se u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.

Ali, Srbi ne bi bili Srbi da svako nema neko svoje pravilo. Tako u nekim selima postoji običaj po imenu Lazarice. Tog dana, devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje.

Tu se jasno vidi veza ovog praznika sa mnogo starijim praznikom buđenja proleća koji korene vuče iz prethrišćanskog perioda.

Na Opanak.net ovako su opisali tu scenu: Pesmu pevaju devojke lazarice dok premeštaju jedno manje dete iz ruke u ruku slaveći plodnost. Devojaka je najčešće morao biti neparan broj.

Jedna devojka bila bi preobučena u muško odelo predstavljajući Lazara. U ruci bi držala štap, jatagan ili maramu, a na glavi kalpak ili šešir okićen cvećem ili perjem.

I Lazarica, devojka obučena u svečano belo odelo, bila bi okićena cvećem dok bi joj tanki veo prekrivao lice. Ostale devojke – pevačice takođe su bile svečano obučene, okićene cvećem, u ruci noseći beli luk, zvonca i praporce. Uz pesmu, plesale bi i išle od kuće do kuće, a domaćini bi ih darivali najčešće jajima ili posnim kolačima. Nastavak na sledećoj strani…