Zašto je dobro da vodite dnevnik…

Suočavanje sa sopstvenim davnim promašajima „na papiru“ može vam pomoći da pobedite anksioznost u budućnosti.

Pisanje o događajima koji su nas na neki način pogodili, kao i o sopstvenim lošim iskustvima jedan je od najefikasnijih načina da umanjite sebi stres, ali i da život sagledate iz perspektive drugačije od uobičajene, pokazalo je novo istraživanje.

Analiziranje i spoznaja svega što nije išlo kako treba u prošlosti ljudima pruža dobar uvid u sopstvene greške i pomaže im da se bolje nose sa stresnim situacijama u budućnosti.

Kad se suočavamo sa životnim teškoćama, često dobijemo savet da „gledamo vedriju stranu“, ali nedavno sprovedena studija pokazala je da mnogo više koristi, dugoročno, možemo imati od analiziranja grešaka koje su nas dovele do neprijatne ili teške situacije u životu.

Naučnici sa Rutgers univerziteta utvrdili su da razmišljanje o negativnim događajima iz prošlosti ima terapeutsko dejstvo, a može biti od koristi i u budućim stresnim situacijama, jer iz njih tako možemo da izvučemo pouku.

Ranije studije pokazale su da pažljivo analiziranje negativnih iskustava ili emocija, bilo samo razmišljanjem bilo pisanjem o njima, vodi ka pozitivnom razrešenju.

Tokom ovog istraživanja, psiholozi su želeli da znaju kakvo je dejstvo ovog introspektivnog pristupa koji se ne zasniva na intuiciji, već na analizi.

„Akutni stres može da naškodi našim sposobnostima“, kaže Brin di Meniči, sa Rutgers univerziteta. „Paradoksalno, pisanje o stresnim događajima, kao što su raniji promašaji, dokazano poboljšava naše kognitivne procese i naše sposobnosti, naročito u zadacima koji zahtevaju nepodeljenu pažnju.“

Ipak, do sada nije bilo dokaza za to da pisanje o ranijim lošim iskustvima može da poboljša našu sposobnost da se izborimo sa stresom.

U saradnji sa istraživačina sa Djuk univerziteta i Univerziteta Pensilvanije, Di Meniči je ispitala efekte pisanja o prošlim lošim iskustvima na sposobnosti rešavanja zadataka u grupi od 86 ispitanika.

Naučnici su dobrovoljce podelili u dve grupe, kontrolnu i grupu koja je testirana. Osobe iz grupe koja je testirana zamoljene su da pišu o svojim ranijim „promašajima“, dok su one iz kontrolne grupe pisale nešto o temi koja nema veze sa njima samima.

Nastavak na strani br. 2