Stvar je krajnje ozbiljna: Zašto nam muškarci više ne prilaze?

Žali mi se moj single prijatelj da su mu žene uterale strah u kosti. Ne usuđuje više nijednoj da priđe se jer mu se već nekoliko puta dogodilo da je zažalio što je uopšte pokušao. Mislila sam da preteruje dok mi nije ispričao nekoliko svojih fijaska s terena.

U jednom klubu primetio je devojku koja mu se svidela. Bila je sa prijateljicom i nekoliko je puta ulovio njen pogled što ga je ohrabrilo. Prišao im je, pristojno ih pozdravio, predstavio se i pitao hoće li nešto da popiju, a ona „njegova“ odbrusila mu je nešto kočijaškim rečnikom.

Drugi put objekat njegove želje bio je, odnosno bila – u nešto većoj grupi. Kad joj se obratio, ona je samo okrenula glavu na drugu stranu, na šta su se sve njene prijateljice grohotom nasmejale – da bi im se i ona uskoro pridružila u tome. Nijedna ga nije udostojila jedne jedine reči. Smejale su se sve dok nije otišao, a i kasnije su povremeno gledale u njegovom smeru, samo da bi svaki put opet složno prasnule u smeh. Treći put su se dve devojke ponašale kao da je on zid, vazduh, nevidljivi čovek, neko ko ne zaslužuje nikakav odgovor, pa čak ni negativan.

Da ne pomislite da je reč o nekakvom friku, moram reći da je moj prijatelj kulturan i naočit muškarac. Njegove druge kvalitete neću ni spominjati – nisu ni došli do izražaja jer je dobio korpu i pre nego što je pošteno progovorio.

Sve ovo ispričao mi je kako bi mi objasnio zašto se iz stvarnog sveta, kad je u pitanju ljubavna potraga, preselio u virtuelni. „Ako je devojka bezobrazna, neotesana i goropadna, to shvatim već na početku dopisivanja i onda je jednostavno diskvalifikujem“, kaže mi. Na portalima za upoznavanje često se oseća kao da traži iglu u plastu sena, ali barem ne doživljava javna poniženja. Doduše, tamo doživljava drugu vrstu šokova. Neke ga devojke odmah pitaju koliko zarađuje, a neke se raspituju o dimenzijama određenih organa. Jedna ga je pozvala kod sebe u stan posle desetak minuta dopisivanja, a druga tražila fotokopiju diplome nakon što su već nekoliko dana lepo razgovarali i dogovarali susret.

„Ponekad se osećam kao da sam se zaglavio u prošlosti u kojoj su devojke bile drage, mile i druželjubive. Kao da me vreme pregazilo jer očekujem nešto čega više nema“, uzdahnuo je nekako starački, kao da ima osamdeset godina, a ne jedva trideset pet.

Nastavak na sledećoj strani…