Sutra je Spasovdan: Ove običaje treba da ispoštujete kako biste zaštitili najbliže od svakog zla!

Na ovaj dan se u mnogim selima organizuje litija kada povorka sa sveštenicima na čelu obilazi oko crkve i izgovara molitve…

Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili “Dan spasa” je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa i uvek pada u četvrtak. Za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja, a praznuje se skoro isto tako živopisno kao i Đurđevdan, pa mnogi etnolozi veruju da je reč o istim običajima podeljenim u dva dana.

 

Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem, Gospod je pokazao da je jači od smrti i nakon Vaskrsa je sa njima proveo 40 dana podučavajući ih kako da šire veru i njegovo učenje. Nakon toga se, po predanju, popeo na Maslinsku goru i uzneo na nebo. Pre toga, učenicima je rekao: “Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen”.

 

 

Tako su apostoli proneli vest o Isusovom čudu u svet i time počeli da čovečanstvo spasavaju – odatle naziv Spasovdan. Zato je ovaj dan vreme slavlja i simbol pobede nad smrću.

 

Mnogi običaji za Spasovdan sačuvani su još iz predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara toliko i stočara. Po verovanju, na ovaj dan, gromovnik Perun, tukao je gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je, uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve. Zbog toga je ponegde ostao običaj da se za Spasovdan obavezno kolje jagnje, kao žrtva svecu.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Petak 13. i narodna verovanja: Zašto je ovaj dan simbol nesreće i prokletstva?

Na Veliki petak razapet je Isus Hrist, ali se u mnogim zemljama veruje da rođene na taj dan ipak prati velika sreća, uprkos verovanjima…

Mnogi veruje da se broju 13 pripisuje da donosi nesreću još od biblijskih vremena. Za Judu, koji je izdao Isusa Hrista, tvrdi se da je bio 13. gost na poslednjoj večeri pa se čak i danas smatra da nije dobro biti trinaesti gost za stolom. Na Zapadu, neki čak idu tako daleko da na mesto br. 13 posade lutku ili plišanog medu kako bi se razbila loša karma najnesrećnijeg broja.

 

U skandinavskoj mitologiji, jednu važnu večeru za bogove pokvario je 13. gost, po imenu Loki i zbog toga je čitavim svetom zavladao mrak.

 

Praznoverja u vezi s brojem 13 vrlo su rasprostranjene i danas – u nekim hotelima ne postoji soba s tim brojem, mnoge visoke zgrade “nemaju” 13. sprat već “skačemo” direktno s 12.og na 14. a u nekim aviokompanijama su rešili da izbace pločicu s nesrećnim brojem sa reda sedišta na kojem bi trebalo da stoji.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Danas je VASKRS. Evo šta obavezno treba danas da ispoštujete

Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik…

Najveći verski praznik Vaskrs slave svi hrišćani, jer je tada Isus Hristos pobedio najjače Satanino oružje – smrt. Iako ne pada na isti datum, uvek je u nedelju, pa se slavi u razmaku od 35 dana. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i na pogrebima te nedelje.

Svojim vaskrsenjem Isus je ljudima, kako se veruje, otvorio put u večni život. Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.

Na praznik nad praznicima skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela sedmica posle Uskrsa naziva se Svetla nedelja.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

 

Na dan Hristovog vaskrsenja sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika. Porodice sa decom odlaze na vaskršnju službu da bi se nakon toga međusobno pozdravljali rečima “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”.

Kada iz crkve dođu kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i on potom kadi celu kuću. Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Taj dan je porodica na okupu uz bogatu trpezu i ofarbana jaja. Postojao je i običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Na Vaskrs obavezno idite na pričešće: Jedina prilika u godini da ovo učinite za svoju porodicu!

Bliži nam se najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, što ujedno znači da se i Veliki post polako bliži kraju.

 

Tokom prethodnih šest nedelja, vernici su imali priliku da se pričeste svakog vikenda, a sada je ostala još samo jedna šansa – dan Hristovog vaskrsenja.

 

Zašto treba da se pričestite na Vaskrs

 

Kao što već verovatno znate, u pitanju je najveći hrišćanski praznik, a veruje se da je tog dana Božija blagodat najveća, pa je zbog toga dobro da se pričestite i molite za zdravlje i dobrobit svojih najmilijih baš na ovaj dan.

Kažu da će toga dana sve vaše molitve biti uslišene, pa iskoristite priliku da se pomolite za svoju dece, partnera, roditelje, rođake, i oproštenje njihovih grehova, ukoliko mislite da ima potrebe.

 

Kako se pripremiti za pričešće?

 

Prvi korak je post. Ako planirate da se pričestite na Vaskrs, već danas morate da počnete da postite, i to na vodi. U nekim situacijama, sveštenik će vam dati blagoslov za pričešće čak iako niste postili celu sedmicu na vodi, samo je potrebno da mu otkrijete razloge i zamolite da vam dopusti da se pričestite.

Foto: Profimedia

Sledeći korak je ispovest. Pričešće po pravilu nije moguće bez prethodne ispovesti, a to možete da uradite u dogovoru sa sveštenikom u terminu koji vam odgovara ili na sam dan pričešća, kada jedan od sveštenika ispoveda tokom liturgije.

 

U danima pred pričešće se molite, pomirite se ako ste se sa nekim posvađali, uzdržavajte se od nepriličnih razgovora i mesta…

 

Veče pred pričešće pročitajte molitve koje se izgovaraju pred Sveto pričešće, a koje možete da pronađete u svakom molitveniku.

 

Ujutro pročitajte jutarnje molitve pred pričešće i sa mirom pođite na liturgiju. Sveštenik će pred kraj liturgije pročitati molitvu u ime svih prisutnih za oproštaj grehova i pričešće, a zatim početi da pričešćuje vernike Časnim darovima – hlebom (telom Hristovim) i vinom (krvlju Hristovom).

 

Formiraće se red za pričešće, a kada vi budete na redu, glasno recite svešteniku svoje ime, a on će vas pričestiti Časnim darovima.

Zašto je važno da se ispovedite: Greh nije samo činjenje zla, već i nečinjenje dobra!

 

 

…nastavak na sledećoj strani…

Kako se pravilno čestita Vaskrs: Samo dva načina su ispravna!

Najveći praznik za sve pravoslavce se uveliko bliži, a kao i svake godine ponavlja se dilema oko toga kako se pravilno čestita Uskrs odnosno Vaskrs.

Povodom ovog praznika svi pravoslavni hrišćani jedni drugima upućuju poznat tradicionalni pozdrav i očekuju da im se uzvrati na sličan način, otpozdravom. Međutim, mnogi taj pozdrav ne izgovaraju pravilno. Evo gde je greška i kako glasi pravilan i jedini tačan vaskršnji pozdrav, a koje verzije NIKAKO ne bi trebalo da koristite, jer su potpuno netačne!

 

Hristos vaskrse, Hristos voskrese, Hristos vaskrs, Hristos vaskrese… čujemo toliko sličnih, a u suštini potpuno različitih izgovora uskršnjeg pozdravljanja i čestitanja.

Prema današnjem Rečniku Matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: “Hristos vaskrse”! Pored toga dozvoljen je i arhaični, crkveni oblik “Hristos voskrese”.

NIKAD NEMOJTE REĆI „VASKRESE“! Može samo VASKRSE, ili VOSKRESE !
Takođe, u pozdravu se nije uobičajio narodni izgovor Hristos uskrsnu. Evo i zbog čega…

 

…nastavak na sledećoj strani…